Vojnička poema
Izašli smo iz toplih soba
stali u redove neke
čula se komanda vojna
Idemo! Tu do reke.
Celo jutro pada kiša,
neka je nek pada,
nakvasiće nam polja, njive i žita.
Sve je mokro, i put i šatorsko krilo
i mi smo mokri
mokri do gole kože, mokri do srca
jer mi smo, jer mi smo novi
mladi vojnici.
Idemo, idemo u...
majko moja i nikad kraja
kilometar prvi, drugi...
peti, šesti mesec brzo prođu
kažu neki.
Teško mi je ali
i ja sam težak
jedino su mi misli lagane
tople i meke, one su tako daleke, daleke
Odjednom čujem komandu, Stoj !
Stadosmo, ali moje misli idu dalje i dalje
idu u moju toplu sobu
idu međ moje mile
odoše u moj Beograd!
Gde je sada ona i šta li sada radi
kome se smeje i
kome svoje plave oči nudi
moje mokro srce hoće da izludi.
I dalje pada kiša,
neka je nek pada,
nakvasiće nam polja, njive i žita.
