Од 1991. године пословање Библиотеке је аутоматизовано преко апликационог пакета BIBLIS који је пројектован према захтевима Међународног стандарда за библиографски опис монографских публикација. Тада је и створена прва снажна аутоматизована база података у коју је унет целокупан фонд монографских публикација. Уз ову централизовану базу података, од 2005. године, успостављен је и систем узајамне каталогизације COBISS.SR који је омогућио да сви библиотечки фондови након уноса у јединствену базу постају део узајамног каталога Виртуелне библиотеке Србије и као такви, доступни за online претраживање. Како би били створени услови за нормално и несметано функционисање Народне библиотеке Смедерево у систему COBISS, уведена је ADSL интернет веза која је омогућила неограничено бесплатно коришћење интернета у читаоницама Позајмног, Научног и Дечјег одељења, на компјутерима инсталираним искључиво за ту намену. Корисницима Библиотеке је такође омогућен неограничен приступ бази података Ebart – медијска документација, првој архиви ове врсте на Балкану, која је почела са радом 2000. године, а чија је основна активност заштита и архивирање штампаних медија у електронској форми.

Уз све ове иновације, у складу са брзим технолошким развојем и захтевима савременог библиотекарства, а имајући у виду да је и са развоје друштва евидентна потреба грађана за информацијама у сталном порасту, створени су предуслови за креирање једне нове библиотечке колекције, Дигиталне колекције.

Будући да је један од циљева наше библиотеке усмерен управо ка савременим пословним токовима, започет је интензиван рад на успостављању принципа отвореног пруступа знању и информацијама. Тако је Народна библиотека Смедерево крајем 2008. године покренула програм дигитализације грађе из фонда Завичајног одељења, у склопу националног пројекта Дигитална Народна библиотека Србије, који се реализује у сарадњи са Одељењем за развој дигиталне библиотеке и микрографију НБС. Обезбеђена је и неопходна опрема, према пројекту који је подржало и суфинансирало Министарство културе Републике Србије.

Како је Завичајна збирка са својом архивском функцијом најзначајнији репрезент локалне културне баштине, одлучили смо да управо овај део фонда први буде дигитализован, а уједно заштићен и доступан свим корисницима. У оквиру прве дигиталне смедеревске библиотеке издвајају се три веће колекције:

o Колекција некњижне грађе

o Колекција монографских публикација

o Колекција новина и часописа

Иако недефинисани нормативни оквири за делатности из области дигитализације успоравају успостављање јединственог информационог система и њихов бржи развој, у току је рад на формирању нових и допуни већ постојећих колекција. Збирка новина и часописа биће допуњена новим насловима и примерцима међуратне периодике – Општи рад (1938), Глас Подунавља (1940), Градски весник (1939– 1940), а у оквиру колекције монографских публикације у припреми је потколекција Хронике села Подунавског округа, као и нова издања Народне библиотеке Смедерево.

У технолошкој ери, у којој институције културе и образовања представљају информационе и комуникационе сервисе, заједничка брига о чувању и презентовању културне баштине успоставила је чврсту везу локалне, са националном заједницом, културом, науком и историјом. Стварање, дистрибуција и манипулација информацијама постала је значајна културна и економска активност.

Како библиотеке као ризнице културне баштине интензивно раде на употпуњавању фондова, заштити оригиналних примерака и побољшању доступности грађе успставили смо сарадњу са Музејем у Смедереву који нам је омогућио израду дигиталне копије публикације Рачуница ,Метри и динари’ за практично изучавање нових мера и новаца, као и других разних рачуна потребних за општине, трговце, занаџије и тежаке, која се сматра првом књигом штампаном у Смедереву. Ова публикација је такође доступна у оквиру дигиталне колекције монографских публикација.

У току истраживања и прикупљања грађе за израду прве ретроспективне завичајне библиографије Национална и свеучилишна књижница у Загребу уступила је Завичајном одељењу Народне библиотеке Смедерево дигиталне копије серијских публикација Весник прегледача кола (1932), Дунавски гласник (1934), Смедеревске новости (1935), Мала самоуправа (1936–1938), Право човека и народа (1936), Истина (1938), Збораш (1939).

Дигиталне копије наведених публикација, као вид преформатиране грађе, једини су облик у којем грађа постоји у нашој установи, а доступност и заштита регулисани су уз поштовање ауторског права и других права власника оригинала.