Мрежа библиотека Подунавског округа

МАТИЧНЕ ФУНКЦИЈЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО

Народна библиотека Смедерево обавља функцију матичне библиотеке од 1961. године када је први пут одређена за општинску матичну, а потом и среску матичну библиотеку. Каснијим законима о библиотечкој делатности, тај статус је потврђиван и пратио је територијално-административну поделу у Републици Србији.

Матичне функције су дефинисане Законом о библиотечко-информационој делатности, а непосредно их реализује Матично одељење које се стара о развоју библиотечко-информационе делатности у свим типовима библиотека у Подунавском округу и координира рад библиотечких огранака. Ово Одељење обавља све активности предвиђене Законом (води Регистар библиотека Подунавског округа и друге евалуационе евиденције, пружа стручну помоћ библиотекама и запосленима, реализује надзор над стручним радом, стара се о усавршавању кадрова за обављање библиотечке делатности, прати и проучава стање, потребе и услове рада у библиотечкој делатности, предлаже и спроводи мере за њихово унапређење).

Целокупним својим пословањем, деловањем и активностима Народна библиотека Смедерево, као матична библиотека, учествује у развоју библиотечко-информационе делатности у Републици Србији, изградњи јединствене националне мреже библиотека, и изградњи јединственог националног библиографско - информационог система.

Матично одељење повезује све библиотеке у јединствен систем - мрежу библиотека Подунавског округа са више од 70 библиотечких јединица (матична, општинске, месне, школске, специјалне библиотеке и библиотечки огранци) на територији града Смедерева и општина Велика Плана и Смедеревка Паланка.

Мрежа сеоских библиотека - Огранци Народне библиотеке Смедерево

У општини Смедерево ради десет сеоских библиотека (Липе, Враново, Врбовац, Михајловац, Колари, Лугавчина, Скобаљ, Сараорци, Раља и Радинац) и све имају статус огранка Народне библиотеке Смедерево. Чврста повезаност са матичном библиотеком, дневна координација рада, положени стручни испити из библиотечке делатности радника који раде у огранцима, и инсистирање на сарадњи са локалним самоуправама, резултирали су и квалитет у раду. Осим редовног рада са корисницима, књижничари се у свим нашим огранцима ангажују на анимацији грађана кроз различите облике рада. Корисницима је доступан књижни фонд у огранку (сликовнице, енциклопедије, лектира за ученике основних и средњих школа, наслови домаће и стране белетристике, награђена и популарна дела, али и класици, научно-популарна и стручна књига из свих области знања, целокупна издавачка продукција Народне библиотеке Смедерево) и у матичној библиотеци. Књижни фонд се континуирано попуњава новим и траженим насловима преко Народне библиотеке Смедерево, на основу потреба самог Огранка и плана набавке, али и ангажовањем месне заједнице. Захваљујући доброј сарадњи Огранака са месним заједницама и школама у овим насељима, све акције Народне библиотеке Смедерево наилазе на добар одазив (Читалачка значка, Лето уз књигу, Дечија недеља, колективни уписи, уписи са попустом, посета Сајму књига, изложбе). Такође, одабраним програмима, огранци учествују у локалним манифестацијама и манифестацијама града (Смедеревска јесен и др).

ВРАНОВО

Библиотека у Вранову је почела са радом 1973. године. Имала је честе прекиде у раду и промене статуса. Као огранак Народне библиотеке Смедерево ради од 2001. године.

Библиотека се налази у склопу Дома културе. Величина просторије је 25 м2 и нема читаоничког простора.

Читаоцима је на располагању 3.491 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом рада (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи). Библиотека чува традицију и обележја овог места и учествује у локалним програмима. (У Вранову је 1871. године почела са радом основна школа, а 1894. године је основана Врановска земљорадничка задруга, прва у Србији). У селу ради потпуна основна школа (са регистрованом школском библиотеком).

У Библиотеци ради књижничар Евица Савић.

ЛИПЕ

Библиотека у Липама је један од најстаријих огранака (помиње се 1961. и 1968. године) и од сеоских библиотека има најдужи континуитет у раду.

Данас се налази на спрату зграде Месне заједнице и Дома културе, у центру села. Величина просторије је 32м2, има 12 читалачких места, инсталиран рачунар за књижничара и кориснике.

У Библиотеци има 6.935 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

Књижничар у огранку реализује више различитих програма: изложбе књига, креативна окупљања основаца, квизове и школске часове. У селу ради потпуна основна школа (са регистрованом школском библиотеком).

Огранак у Липама је на Власинским сусретима 2007. године добио Признање за успешан рад са читаоцима.

Огранак учествује и у локалним манифестацијама и свим активностима предвиђеним програмом рада (Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи) и локалним манифестацијама (Пастирски дани).

У Библиотеци ради књижничар Евица Савић.

ВРБОВАЦ

Библиотека у Врбовцу датира од 1976. године, са променљивим статусом и честим прекидима у раду. Као библиотечки огранак функционише од 1997. године, од када ради у континуитету.

Просторија библиотеке се налази на спрату зграде Месне заједнице и Дома културе, у центру села. Величина просторије је 30 м2, има 5 читалачких места, инсталиран рачунар за књижничара и кориснике, који је обезбедила матична библиотека.

У Библиотеци има 3.086 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи, ликовна секција). Огранак учествује и у локалним манифестацијама (Дани купине, Светосавско награђивање ученика у организацији Месне заједнице). Библиотека чува традицију и посебним програмима обележава значајне датуме и догађаје. (У Врбовцу се, у цркви Светог пророка Јеремије налази Спомен костурница погинулима на Врбовачкој коси у Првом светском рату. Године 2015. је обележено 100 година од ове битке у Првом светском рату).

У Библиотеци ради књижничар Биљана Алексић.

МИХАЈЛОВАЦ

Први податак о оснивању библиотеке у Михајловцу датира из 1937. године, али постоје назнаке да је постојала и раније. Библиотека у Михајловцу је огранак Народне библиотеке у дужем периоду, помиње се у извештајима од 1969, али са честом променом кадра. Од 2000. године ради у континуитету.

Библиотека се налази у згради Месне заједнице, у центру села. Укупна површина три просторије које користи Огранак је 60м2, има 12 читалачких места, инсталиран рачунар за књижничара и кориснике, који је обезбедила матична библиотека.

У Библиотеци има 6.593 књиге, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

Огранак учествује у свим активностима предвиђеним програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи) и у локалним манифестацијама (Биљани петак, Фестивал млека и др). Осим изложби које су карактеристичне за све огранке, у овом Огранку су приређене и изложбе поводом Божића, Ускрса, изложба најчитанијих књига за децу Деца су украс света, реализоване радионице за 8. март и Дан заљубљених. У месту ради потпуна основна школа, са регистрованом школском библиотеком.

У Библиотеци ради књижничар Гордана Живанић.

САРАОРЦИ

Најстарија сеоска библиотека на територији града Смедерева је Читаоница Сараорачког уједињења основана 1875. године, која је радила до 1881. (Сараорци су имали статус варошице од 1896. године; школство постоји од 1836. године). У периоду који је следио, као и већина библиотека тог доба, била је често затварана. У периоду после Другог светског рата, Библиотека у Сараорцима је радила као месна (општинска) библиотека, у оквиру Дома културе Раде Марковић. (У периоду 1945-1964. Сараорци су били седиште истоимене општине, којој су припадала села Лозовик, Лугавчина, Милошевац и Осипаоница).

У извештајима Народне библиотеке Смедерево, као месна библиотека, помиње се од 1976. Радила је до априла 2002. године, када је укинута Културно просветна заједница, под чијом управом је била. Као огранак Народне библиотеке Смедерево ради од 2005. године.

Библиотека се налазила у просторијама Дома културе. Због неадекватних услова, од септембра 2016. налази се у просторијама ОШ Херој Света Младеновић, (у којој ради регистрована школска библиотека) у приземљу зграде, са посебним улазом. Величина просторије је 40 м2.

У Библиотеци има 6.121 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи).

Сараорци су родно место књижевника Танасија Младеновића.

У Библиотеци ради књижничар Соња Петровић.

СКОБАЉ

Читаоница Станише Адамовића у Скобаљу, тестаментом завештана још 1888. године, почела је са радом 1931. године. Као огранак, са честим прекидима у раду, функционисала је од 1969. године, а од 2005. године ради у континуитету. Библиотека се налазила у Дому културе Станиша Адамовић (добротвор који је своје имање завештао у ове сврхе). Године 1883. године подигнута је данашња црква, а школа у селу постоји од 1862. У селу ради потпуна основна школа, са регистрованом школском библиотеком.
Библиотека је сада у просторији у приземљу зграде Месне заједнице, у центру села, величине 20м2.

У Библиотеци има 3.374 књиге, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи). Огранак посебним програмима подржава локалне манифестације (у селу се одржавају манифестације Јутро на Морави и Ивандањске свечаности).

У Библиотеци ради књижничар Петровић Соња.

ЛУГАВЧИНА

Библиотека у Лугавчини се у извештајима Народне библиотеке Смедерево помиње од 1969. године. До 1973. године била је огранак, потом месна библиотека. Осамдесетих година су чести прекиди у раду. Статус огранка Народне библиотеке Смедерево има поново од 2005. године од када ради у континуитету.

Библиотека користи просторију на спрату зграде у којој су Месна заједница и Дом културе, величине 70 м2 са довољно простора за читаоницу. Матична библиотека је инсталирала рачунар за књижничара и кориснике.

У Библиотеци има 4.287 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице. У Библиотеци се налази посебно издвојен фонд посвећен писцу Живораду Жики Лазићу, који је рођен и живео у овом месту. У селу ради потпуна основна школа (са регистрованом школском библиотеком).

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи).

У Библиотеци ради књижничар Соња Петровић.

КОЛАРИ

У послератном периоду Библиотека у Коларима је била општинска, потом огранак, а од 1973. ради при Дому културе. Месна библиотека је до маја 2005. године, када мења статус у огранак Народне библиотеке Смедерево. У извештајима се помиње од 1972.

Библиотека има на располагању две просторије у оквиру Месне заједнице, укупне површине 80м2. Матична библиотека је обезбедила рачунар и штампач. Овај огранак има 5.851 књигу, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи). Огранак учествује и у локалним манифестацијама (Смотра Извор живе речи, манифестација Коларчеви дани, Светосавско награђивање ученика у организацији Месне заједнице и др.). Библиотека сарађује са издавачким кућама и са Задужбином Илија Милосављевић Коларац. У селу ради потпуна основна школа (са регистрованом школском библиотеком).

Колари су родно место добротвора Илије Милосављевића Коларца.

У Библиотеци ради књижничар Димитријевић Веселинка.

РАЉА

Један од најмлађих огранака Народне библиотеке Смедерево основан је у Раљи 2009. године.

Налази се у просторијама Месне заједнице, укупне површине 30м2, са 12 читалачих места.

Поседује 1.702 књиге, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све активности предвиђене програмом (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи). Огранак у Раљи има изузетну сарадњу са предшколском установом (стална изложба радова деце предшколског и школског узраста, који су намењени библиотеци и књижничару). У селу ради непотпуна основна школа. Огранак учествује и у локалним манифестацијама (Раљско прело).

У Библиотеци ради књижничар Биљана Алексић.

РАДИНАЦ

У месту Радинац, до краја осамдесетих година успешно је функционисао библиотечки огранак, када је уследио вишегодишњи прекид у раду. У извештајима Народне библиотеке Смедерево се помиње од 1971. Као огранак поново почиње са радом 2010. године.

Налази се у просторијама Месне заједнице, укупне површине 20м2, без читалачих места. Матична библиотека је обезбедила рачунар и штампач.

Библиотека има 2.188 књига, власништво Народне библиотеке Смедерево и Месне заједнице.

У Огранку се реализују све предвиђене активности (изложбе, Читалачка значка, Лето уз књигу, посете ученика и предшколаца, бесплатни и колективни уписи). Књижничар се ангажује и у локалним манифестацијама (Светосавско награђивање ученика у организацији Месне заједнице и др). У селу ради потпуна основна школа (са регистрованом школском библиотеком).

У Библиотеци ради виши књижничар Вељовић Ивана.